Рок за достављање коментара је 24. август 2007.г. до 16 часова.
Одговор се шаље на следећу е-маил адресу: consultation@yahoo.com
Уколико немате приступ е-маил одговор се шаље поштом на следећу адресу:
- Бранислав Милић
- МПШВ– Сектор за развој села и пољопривреде
- Немањина 22 - 26
- 11000 Београд
- Тел: +381 11 3348 045
Информације које се у коментарима налазе ће се такође можда објавити у кратком прегледу свих одговора. Уколико се не слажете са овим потребно је да нагласите да ће Ваши одговори буду поверљиве природе. Захтеви о поверљивости које је створио Ваш ИЦТ систем аутоматски у е-маил одговорима, неће се третирати као такав захтев.
- Драган Стефановић, МПШВ Координатор за консултације
- Е-маил:consultation.coordinator@yahoo.com
- МПШВ – Сектор за развој села и пољопривреде
- Немањина 22-26
- 11 000 Београд
- Тел: +381 11 3348 04
Више информација може да се добије од:
- Јуриј Милатовиц (Вођа тима)
- Подршка програмирању руралног развоја и платном систему МПШВ, Немањина 22-26, 11000 Београд, Србија
- Тел/Фаx: +381 11 3348034
- Е-Маил: jurij.milatovic@minpolj.sr.gov.yu
- Panagiotis Kolyris (Међународни дугорочни експерт за рурални развој)
- Подршка програмирању руралног развоја и платном систему МПШВ, Немањина 22-26, 11000 Београд, Србија
- Тел/Фаx: +381 11 3348052
- Е-Маил:kolyris@minpolj.sr.gov.yu
Други корисни линкови:
- Гугл група пројекта
- Интернет страна пројекта
- Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије
Адреса пројекта ” Подршка програмирању руралног развоја и платном ситему”
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије
Немањина 22-26,
Београд, Република Србија
Е-маил: srdpps@minpolj.sr.gov.yu
Тел/Фаx: +381 11 3348034
Ре: Нацрт плана националне стратегије руралног развоја и Документ за потребе консултација
Поштовани,
Након одржане радионице “Формирање визије за руралну Србију” 30. јула у Привредној комори у Београду, припремљен је нацрт “Плана националне стратегије руралног развоја”(ПНСРР) за период програмирања 2008-2013.
Овде прилажемо примерак нацрта ПНСРР 2008-2013 како бисте га даље размотрили и дали своје коментаре. Због вашег лакшег сналажења овде такође прилажемо и посебан “Документ за потребе консултација” у коме су постављена посебна питања у вези са неким кључним аспектима ПНСРР 2008-2013, која ће руководити процесом консултација и коментара.
Ваши коментари, сугестије и предлози у вези са овим или било којим другим питањима за које сматрате да су важна су веома добродошли и замолили бисмо Вас да их шаљете на следећу Е-маил адресу: rd_consultation@yahoo.com. Веома би нам значило да Ваше одговоре примимо до петка, 24. августа 2007. године . Послати коментари ће послужити у сврхе пружања нових информација и утицаће на припрему Националног програма за рурални развој (НПРР) Републике Србије за период 2008-2013., који ће представљати један детаљан документ који ће формирати основ за посебне мере политике руралног развоја које ће бити финансиране из националног буџета и других извора финансирања. НПРР 2008-2013 ће бити припремљен до краја децембра 2007. године.
Уколико имате било каква питања, у “Документу за потребе консултација” наћи ћете све потребне информације како бисте ступили у контакт са нама.
Уз најлепше жеље за остатак лета, радујемо се Вашим коментарима.
С поштовањем,
Јуриј Милатовић,
Вођа тима
Прилози: (1) нацрт PNSRR 2008-2013;
(2) Документ за потребе консултација
Република Србија
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
Подршка програмирању руралног развоја и платном систему у Србији
(Уговор 04SER01/09/002)
План стратегије руралног развоја за Србију, 2008–2013
Документ за потребе консултација
Јул 2007.
Rural Development Programming Series
Volume 21
За више информација:
Јуриј Милатовиц (Вођа тима)
Подршка програмирању руралног развоја и платном систему
МПШВ, Немањина 22-26, 11000 Београд, Србија
Тел/Фаx: +381 11 3348034
Е-Маил: jurij.milatovic@minpolj.sr.gov.yu
Или
Panagiotis Kolyris (Међународни дугорочни експерт за рурални равој)
Подршка програмирању руралног развоја и платном систему
МПШВ, Немањина 22-26, 11000 Београд, Србија
Тел/Фаx: +381 11 3348052
Е-Маил: kolyris@minpolj.sr.gov.yu
или
Европска агенција за реконструкцију, Србија
или
Vakakis International S.A.
9-11 Laodikias Str.
GR- 115 28, Athens, GREECE
Tel. +30 210 74 80 773 / Fax. +30 210 77 04 370
e-mail: central@vakakis.gr
Овај пројекат спроводи Вакакис Vakakis International S.A., у сарадњи са TEAGASC/SAAMRD/ALTEC
Ставови изнети у овој публикацији / извештају не морају нужно представљати ставове Европске Комисије.
САДРЖАЈ
Закон, националне стратешке смернице и буџетски захтеви
1. Побољшање конкурентности сектора пољопривреде, рибарства, шумарства и прехрамбеног сектора
2. Очување и побољшање природне средине и обезбеђивање одрживог коришћења природних ресурса;
4. Побољшање квалитета живота и стимулисање диверзификације делатности у руралним областима
ПРИЛОГ 1: Преглед питања за консултацију
Овај докуменат предлаже приоритете у наредном Националном програму за рурални развој Србије за период 2008–2013. Нацрт Закона о пољопривреди и руралном развоју и нови Инструмент за претприступну помоћ (ИПА) Европске уније (ЕУ) пружају историјску могућност да се подржи стварање истински одрживог прехрамбреног и пољопривредног сектора, док у исто време доносе ширу корист заштити животне средине и нашим руралним заједницама. Они у исто време остављају руралном друштву неке тешке изборе, и уколико желе да заиста нешто промене морају бити селективни у ономе за шта се одлуче да ураде.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ) жели да усмери ресурсе на активности које ће у највећој мери повећати вредности резултата руралне политике.
Како бисмо ово постигли, предлажемо три кључне теме: учинити нашу пољопривреду и прехрамбрену индустрију конкурентнијом и одрживом, унапређујући животну средину и село и побољшавајући могућности у руралним областима за сво становништво руралних области, а посебно за оне у лошијој економској ситуацији.
Стога, тражимо ваше ставове о томе како да заиста допринесемо давањем јавних подстицаја, у исто време избегавајући дуплирање са оним што други ресурси и остала министарства пружају. Такође, тражимо ваш савет у вези тога како овај програм може ублажити утицај климатских промена и створити могућности за производњу обновљиве и одрживе енергије, што су иначе циљеви које желимо да постигнемо одрживом стратегијом руралног развоја.
Резултати оваквих консултације ће бити смерница МПШВ у одређивању правца и детаља новог Националног програма за рурални развој за период 2008-2013. За све ово, тражимо једноставније начине финансирања и волели бисмо да чујемо ваше предлоге за постизање истог.
МПШВ,
Сектор за развој села
1. Саслушати ваше ставове у вези кључних тема и резултата који су предложени за наредни Национални програм за рурални развој Србије за период 2008 – 2013. У овом документу смо поставили специфична питања, док се у Прилогу 1 налази листа истих.
2. Овај документ треба да се прочита заједно са документом МПШВ под називом „Будућа визија руралне Србије“ и пуну верзију документа „Национални план стратегије руралног развоја 2008-2013“, чија су кључна питања, у сваком случају, и овде укључена. Ова три документа су међусобно комплементарна.
3. одговори треба да буду послати најдаље до 16.00 у петак, 24. августа, 2007.
4. Молимо вас да пошаљете свој одговор на следећу е-маил адресу: _consultation@yahoo.com
5. Или, уколико немате приступ е-маил, молимо вас да пошаљете свој одговор поштом на следећу адресу:
Бранислав Милић
МПШВ– Сектор за развој села и пољопривреде
Немањина 22 - 26
11000 Београд
Тел: +381 11 3348 045
6. У складу са политиком отворености МПШВ, на крају периода консултација, ваши одговори које добијемо ће бити јавно доступни на следећој адреси:
МПШВ Сектор за развој села и пољопривреде
Адреса :
Немањина 22-26
11 000 Београд
Тел: +381 11 3348 045
7. Информације које се у њима налазе ће се такође можда објавити у кратком прегледу свих одговора. Уколико се не слажете са овим, молимо Вас да нагласите да Ваши одговори буду поверљиве природе. Захтеви о поверљивости које је створио Ваш ИЦТ систем аутоматски у е-маил одговорима, неће се третирати као такав захтев.
8. Уколико имате неке коментаре или жалбе на овакав процес консултација, или на питања из документа за потребе консултације, молимо Вас да их пошаљете на:
Драган Стефановић, МПШВ Координатор за консултације
Молимо вас да своје одговоре шаљете на е-маил адресу: consultation.coordinator@yahoo.com
МПШВ – Сектор за развој села и пољопривреде
Немањина 22-26
11 000 Београд
Тел: +381 11 3348 04
9. Нацрт Закона о пољопривреди и руралном развоју пружа правним и физичким лицима оквир који објашњава коришћење новца из државног буџета који је намењен за програме руралног развоја. Нови Програм за рурални развој ће се спроводити од јуна 2008. до децембра 2013. године.
10. Како би овакав начин финансирања био могућ, МПШВ треба да поднесе:
· Стратегију (План стратегије за РР – који је кратко овде представљен), и
· Пропратни Национални програм за рурални развој Србије за цео период (2008-2013), који ће се разрадити након овог процеса консултације.
11. Овај документ укратко говори о стратегији целе земље и поставља специфична питања. Ваши одговори ће се користити као извор информација у припреми националног програма за рурални развој целе земље који ће бити објављен у децембру 2007. године
12. Наши предлози се заснивају на следећа три основна принципа:
i. Усмерити финансирање на стратешке приоритете МПШВ и на политику владе;
ii. Искористити овакво финансирање за стварање уочљиве и важне разлике. Руралне области и заједнице имају користи од различитих основних услуга и програма финансирања. Овај програм треба да се односи на оне изазове за које су основна средства мање подесна да измире. Ми предлажемо следеће критеријуме за постављање циљева за нови програм:
· Мора постојати јасан доказ који оправдава финансирање.
· Овај програм мора бити усмерен на области, секторе или заједнице код којих постоји очигледна и велика потреба за тим.
· Финансирање треба да буде најприкладније решење, било у смислу изградње капацитета или подржавања пројеката.
· Финансирање мора омогућити оно што се другачије не може постићи.
· Финансирање мора довести до важних и значајних побољшања.
· Без дуплирања: овај програм се неће примењивати тамо где су адекватније неке друге мере или средства, или на места која су већ у довољној мери покривена осталим програмима или мерама политике.
· Програм се мора спроводити уз разумне трошкове
iii. Одржати усмерење владе ка (а) конкурентности пољопривреде и прехрамбреног сектора, (б) заштити животне средине, и (ц) развоју руралне економије, како би се обезбедиле нове прилике за запослење и стварање богатства.
| Питање 1: Да ли се слажете са ова три принципа? Уколико то није случај, молимо вас да дате своје предлоге Питање 2: Да ли постоје неки други принципи од суштинског значаја које треба применити? Питање 3: Да ли се слажете да предлози у овом документу подржавају ова три принципа? |
13. Овај документ је подељен на две секције:
- Секција 1- Садржај и
- Секција 2 - Нацрт стратегије која идентификује теме којима треба да се бавимо.
14. Нови нацрт Закона о пољопривреди и руралном развоју и финансирање које он омогућава, као и нови Инструмент за претприступну помоћ (ИПА) Европске уније (ЕУ), нуде благовремену прилику за пољопривреднике и руралне заједнице да искористе нове могућности, да се припреме за будуће реформе и пруже јавне користи које друштво очекује, као што су напредне руралне заједнице, здраво рурално окружење и привлачно село.
Закон, националне стратешке смернице и буџетски захтеви
15. Урађен је свеобухватан нови нацрт Закона о пољопривреди и руралном развоју и нуди широк спектар могућности.
Нацрт закона се заснива на три циља за рурални развој (звана “Осе”):
(а) оса 1, побољшање тржишне ефикасности и примена високих стандарда;
(б) оса 2, Припремне радње за спровођење агро-еколошких мера и локалних стратегија руралног развоја; и
(ц) оса 3, развој руралне економије.
16. У оквиру ових Оса постоји 8 „мера политике“. У оквиру њих су активности које испуњавају критеријуме квалификованости за финансирање. Наша Стратегија и Програм морају бити изграђени око ових мера, иако још увек не морамо све да користимо. Мере политике за сваку осу су следеће:
Под осом 1, бесповратна средства ће се давати кроз следеће мере политике:
(a) Улагања у пољопривредна газдинства како би се реструктурирала и достигла високе стандарде;
(b) Подршка за успостављање удружења произвођача;
(c) Улагања у прераду и пласман пољопривредних и рибарских производа како би се ове делатности реструктурирале и достигле високе стандарде.
Под осом 2, бесповратна средства ће се давати кроз следеће мере политике:
(d) Активности у циљу унапређења животне средине и села;
(e) Припрема и спровођење локалних стратегија рурални развој.
Под осом 3, бесповратна средства ће се давати кроз следеће мере политике:
(f) Побољшање и развој инфраструктуре у руралним областима;
(g) Диверзификација и развој привредних делатности у руралним областима;
(h) Побољшање стручне обуке.
17. Влада је поставила Смернице за националну стратегију које Програм и Стратегија морају одражавати. Они су у великој мери усмерени ка јаким економским потенцијалима, заједно са одговарајућом употребом природних ресурса.
18. Нацрт закона и пропратне Смернице за националну стратегију такође садрже захтеве за комплементарношћу са другим националним и/или међународним инструментима финансирања: посебно са европским Инструментом за претприступну помоћ (ИПА) где постоји преклапање са оним типовима активности које испуњавају критеријуме квалификованости и које се могу подржати.
19. Средства треба усмерити ка оним руралним секторима и заједницама у којима постоји очигледна и велика потреба за тим. Финансирање руралног развоја треба најпре усмерити на подржавање повећања конкурентности пољопривреде и прехрамбрене индустрије, али и на диверзификацију руралних друштава на локалном нивоу. Ово би укључило интервенције у пољопривреди, као и подржавање диверзификације иновативних газдинстава и предузећа за прераду дрвета. Уопштено говорећи, укључило би и омогућавање раста постојећих микро предузећа и подстицање отварања малих предузећа и унапређење вештина и могућности за запослење оних појединаца у радној снази руралних области у случајевима када се оваква врста подршке не може добити на другом месту.
20. Остала средства државе би се у том случају односила на рурална питања као део ширег регионалног и подрегионалног економског потенцијала или као део националних програма за обуку и запошљавање. Ово би укључило интервенције које помажу развој привреде која се заснива на знању, на стратешком нивоу, омогућило би малим и средњим предузећима да постану конкурентнији, изградило би одрживе заједнице и повећало стопу запослености тиме што би уклонило препреке за рад и повећало ниво вештина за све. Национални и општински/регионални механизми координације ће бити успостављени како би се омогућило да све ово ефективно функционише.
| Питање 4: Да ли се слажете са овим предлозима да треба омогућити да потрошња за рурални развој треба да буде комплементарна са осталим мерама и изворима финансирања. |
21. Нови нацрт закона и националне смернице за стратегију дефинишу минимални расход, са најмање:
· 10% средстава из МПШВ која се користе за Осу 1 и 10% за Осу 3;
· 5% средстава из МПШВ која се користе за Осу 2; и
· 4% укупног финансијског доприноса МПШВ се користи за техничку помоћ и за оснивање и рад националне руралне мреже (НРМ).
22. Финансирање из буџета МПШВ мора да се уклапа са учешћем корисника када је реч о приватним инвестицијама. Програм буџета ће бити потврђен 2007, а у светлу утвр]ивања буџета за 2007. годину.
23. Одржавање владине оријентације ка јачању конкурентности пољопривреде и прехрамбреног сектора има практичне последице које укључују:
· Потрошњу скоро 60% укупног буџета за наредни Програм за рурални развој за Осу 1 и сличне мере, те би тако буџет за Осу 2 могао бити близу 10%, а буџет за Осу 3 би износио, или био близу, 25% од укупног буџета,
· То да ће 4% бити намењено техничкој помоћи и оснивању и раду НРМ.
| Питање 5: Да ли се слажете са оваквом расподелом буџета за период 2008 – 2013? Молимо вас да дате ваше предлоге, разлоге и оправдање за било које дате одговоре на ово питање. |
24. На основу „Визије за руралну Србију“, коју су одобриле интересне стране из руралних области приликом посебно одржане Радионице на тему стварања визије 3. јула 2007. године, сматра се да су најадекватније „Стратегије“ за остваривање ове„Визије“, током наредног периода програмирања, 2008-2013, следеће:
1. Побољшање конкурентности сектора пољопривреде, рибарства, шумарства и прехрамбеног сектора;
2. Очување и побољшање природне средине и обезбеђивање одрживог коришћења природних ресурса;
3. Припрема и подстицање локалних иницијатива за побољшање конкурентности и квалитета живота у руралним областима; и
4. Побољшање квалитета живота и подстицање диверзификације делатности у руралним областима.
| Питање 6: Да ли се слажете са овим општим стратегијама? Молимо вас да дате ваше предлоге, разлоге и оправдање за било које дате одговоре на ово питање. |
25. Кључне радње које се морају предузети за сваку од “Стратегија” током периода програмирања 2008-2013, у блиској сарадњи и координацији са релевантним социјалним партнерима, су следеће:
1. Побољшање конкурентности сектора пољопривреде, рибарства, шумарства и прехрамбеног сектора
Овом општом стратегијом се може на ефикаснији начин управљати уколико се она даље подели на следеће специјализоване стратегије:
a. Задовољење потреба и очекивања потрошача
26. Без задовољења потреба и очекивања потрошача неће бити ни тржишта за српске пољопривредне производе, храну и пића. Сходно томе, ова стратегија је од највећег значаја за обезбеђивање конкурентности и профитабилности/одрживости/економске оправданости српског пољопривредено-прехрамбеног сектора у будућности. У том погледу, задовољење потреба и очекивања потрошача мора бити укупни циљ свих карика у ланцу производње, прераде, пласмана и дистрибуције прехрамбених производа Републике Србије – пољопривредника, трговаца, прехрамбених прерађивача, продаје и пласмана прехрамбених производа и угоститеља.
Главне активности које ће обезбедити постизање овог укупног стратешког циља, и које ће се морати постићи путем одговарајућих мера политике током следећег периода програмирања, су следеће:
1.1. Обезбеђивање безбедности и хигијене хране
1.2. Сертификација квалитета хране
1.3. Обезбеђивање највиших могућих стандарда у погледу здравља животиња
1.4. Обезбеђивање највиших могућих стандарда у погледу добробити животиња
1.5. Развој органске биљне и животињске производње
б. Развој висококонкурентне индустрије хране и пића
27. Прехрамбена индустрија је једна од важних грана секундарног сектора српске привреде. Она обезбеђује запосленост са сталним и/или делимичним радним временом (сезонска запосленост) за скоро 10% економски активног становништва и, заједно са пољопривредом, учествије са око 25% у вредности укупног извоза; на овај начин, прехрамбена индустрија представља ”жилу куцавицу” привреде у многим руралним областима.
28. Међутим, прехрамбена индустрија се суочава са неколико изазова који произилазе из низа фактора, који укључују нова, већа очекивања потрошача у вези са здравим, безбедним и квалитетним прехрамбеним производима, развојем многих мултинационалних прехрамбених компанија са снажним заштитним знацима (брендовима/маркама производа), глобализацију трговине прехрамбеним производима, развој гигантских малопродајних ланаца прехрамбених производа са веома снажним могућностима повољне куповине које доминирају ланцем производње, прераде, пласмана и дистрибуције прехрамбених производа, итд.
Како би се успешно суочила са овим изазовима, прехрамбена индустрија мора да:
ü усвоји агресивнију маркетиншку политику
ü радикално побољша своје напоре усмерене ка иновацијама, посебно уважавајући потрошаче путем значајног побољшања, између осталог, и својих напора на пољу истраживања и развоја
ü развије снажне стратешке савезе у целом спектру пољопривредно-прехрамбеног ланца, од произвођача до потрошача
ü да развије неопходан обим и ефикасност како би се ефективно суочила са неизбежном рационализацијом коју је неопходно извршити у различитим привредним гранама, а посебно у месно-прерађивачкој индустрији, производњи и преради млека, у преради житарица и на пољу пласмана и продаје производа
ü фокусира своју пажњу на привредну грану која се брзо развија, односно на производњу готових јела, дијететских производа и националних јела, укључујући и прехрамбене производе посебног квалитета као што су производи са заштићеном ознаком порекла (ПДО[1]), производи са заштићеном географском ознаком (ПГИ[2]), итд.
ü развије потенцијале малих и средњих прехрамбених предузећа која делују на специјализованим тржиштима пољопривредно-прехрамбеног комплекса, и
ü посвети посебну пажњу развоју људског капитала у прехрамбеној индустрији.
29. Сходно томе, главне активности које се морају даље развити и које морају бити укључене у Национални програм за рурални развој (НПРР) за следећи период програмиања, 2008-2013, су следеће:
2.1. усвајање агресивније маркетиншке политике
2.2. значајно побољшање на пољу иновација, посебно у оној мери у којој су оне усмерене ка потрошачима
2.3. развој стратешких савеза у пољопривредно-прехрамбеном ланцу
2.4. фокусирање напора на привредне гране са потенцијалима за производњу робе веће додате вредности
2.5. развој људских ресурса ове привредне гране
ц. Развој конкурентне пољопривреде
30. “Под-визије” (а) и (б) се могу спровести у дело само уколико конкурентан сектор пољопривреде снабдева прехрамбену индустрију неопходним количинама сировина одговарајућег квалитета. Сходно томе, током следећег периода програмирања, посебна пажња се мора посветити посебној ситуацији у којој се налази примарни сектор пољопривреде и његовим потребама. Пољопривредницима који остварују приход искључиво од пољопривредне производње који поседују технолошки и економски одржива газдинства потребно је пружити помоћ како би повећали величину и обим својих газдинстава и како би их учинили модерним и ефикасним, односно способним да издрже међународну конкуренцију. Шта више, професионални пољопривредници који остварују приход искључиво од пољопривредне производње морају побољшати своје системе снабдевања и маркетинга како на пољу набавке пољопривредних инпута тако и на пољу продаје својих производа, у покушају да максимизирају свој профит. Сходно томе, потребно им је помоћи бар у организацији такозваних “удружења произвођача”, или у најбољем случају у организовању модерних, пословно и маркетиншки оријентисаних пољопривредних задруга. У том смислу, такође је важно испитати могућност оснивања, на пилот бази, „задруга нове генерације”.
31. Исто тако, малим газдинствима и газдинствима средње величине су потребне снажне маркетиншке организације уколико желе да опстану у једном тржишном окружењу у коме влада висок степен конкуренције. И овде је њхово активно учешће у модерним, тржишно усмереним удружењима произвођача и задругама најбоље могуће решење. Поред тога, међутим, сви пољопривредници немају исте потребе и интересовања. Сходно томе, Стратегија руралног развоја која се израђује за следећи период програмирања (2008-2013) мора озбиљно узети у обзир посебне потребе малих и средњих пољопривредника и предложити мере за пољопривреднике тренутно запослене у пољопривреди, а који се баве пољопривредом као додатним извором прихода.
32. Друга категорија пољопривредника се састоји од оних лица која тренутно нису сигурна или су неодлучни у вези са својим будућим статусом; они се пре свега налазе у једном прелазном стању. Ова категорија укључује старије пољопривреднике који поседују прилично мала и неодржива газдинства и који због тога траже могућности запошљавања ван пољопривреде/пољопривредног газдинства. Коначно, постоји још једна категорија власника мале и средње величине земљишта који нису чак ни пољопривредници, већ су своја газдинства наследили и задржали их нетакнутим из сентименталних разлога, због хобија или пољопривредне производње у циљу задовољења сопствених потреба.
33. С тога, главне активности које је, уколико је то могуће, потребно укључити у НПРР за период 2008-2013 а које се односе на ову стратегију, су следеће:
3.1. Побољшање конкурентности технички и економски одрживих газдинстава
3.2. Охрабрити прелаз земљишта из руке у руку
3.3. Охрабрити раније пензионисање старијих пољопривредника паралелним трансфером земљишта младим пољопривредницима
3.4. Бесповратни подстицаји улагањима која јачају конкурентност одрживих газдинстава
3.5. Модернизација и рационализација система размене знања и информација у пољопривреди
3.6. Створити прилике за запослење ван газдинства и стварање прихода
| Питање 7: Да ли се слажете да су приоритети који су наведени у овој теми стратегије одговарајући за овај програм? Питање 8: Уколико то није случај, шта недостаје, а шта је вишак? (Молимо вас да дате разлоге и оправдање за било које предложене одговоре на ово питање) Питање 9: Који други догађаји и развој ситуација може довести до промене приоритета под овом темом стратегије у току овог програма? |
2. Очување и побољшање природне средине и обезбеђивање одрживог коришћења природних ресурса;
34. Пољопривреда у Србији је током последњих неколико година значајно смањила свој негативан утицај на природну средину. На пример, потрошња ђубрива се смањила са 115кг/ха у 1991.години на 36 кг/ха у 2002.години. Сходно томе, учешће пољопривредне производње у загађењу животне средине се у истој мери смањило. Тренутно, загађење земљишта и проблеми еутрофикације у Србији повезани су углавном са неконтролисаним одливом течног стајњака са сточарских фарми.
35. Генерално, чини се да су главни проблеми:
- Неадекватно и неконтролисано коришћење пестицида
- Неадекватно управљање плодношћу земљишта и употребом ђубрива
- Неадекватно управљање животном средином на великим сточарским фармама
- Пољопривредне и шумарске праксе које поспешују ерозију тла
- Низак ниво еколошке свести код пољопривредних произвођача
- Загађивање пољопривредног земљишта проузроковано неадекватним коришћењем хемијских средстава у пољопривреди и употребом загађене воде за наводњавање
- Еутрофикација водних ресурса у областима осетљивим на загађење вода нитратима
- Хемијско (углавном од нитрата) и бактериолошко загађење плитких издани.
36. Упркос томе, важно је нагласити да:
ü Иако еколошки притисак од пољопривредне производње тренутно није много велики, оваква ситуација се може брзо променити са повећањем коришћења инпута. Како се тренутно спроводе нове политике у овом сектору, добро је почети са увођењем адекватних агро-еколошких мера у НПРР за следећи период програмирања.
ü Као последица планираних реформи може доћи до брзе и драматичне промене у поседовној структури у блиској или даљој будућности. Генерално, очекује се да ће се просечна величина газдинстава повећати, а да ће се производња, као и примена пестицида и других хемијских средстава интензивирати. Уколико се на време не уведу одговарајуће агро-еколошке мере, ови трендови могу довести до губитка биодиверзитета, као и компоненти традиционалних пољопривредних пејзажа.
ü Економски раст, отварање тржишта за извоз и приближавање ЕУ ће потенцијално имати негативан утицај на животну средину. С обзиром на овакав развој догађаја, постављање темеља за једну ефикасну и еколошки прихватљиву пољопривреду представља изазов за Србију. Кључан први корак представља обезбеђивање да креирање пољопривредне политике и политике заштите животне средине буде добро интегрисано, као и увођење одговарајућих мера.
37. Такве агро-еколошке мере су следеће:
ü Плаћања због ограничених могућности пољопривредницима у планинским подручјима
ü Плаћања пољопривредницима у подручјима са ограниченим могућностима која нису планинска
ü Плаћања у оквиру Натура 2000
ü Агро-еколошка плаћања
ü Плаћања за добробит животиња
ü Подршка за непроизводна улагања
ü Прво пошумљавање пољопривредних површина
ü Плаћања шумарског сектора за заштиту животне средине итд.
38. Међутим, с обзиром на тренутну ситуацију, а посебно, тренутни степен утицаја који пољопривреда врши на природну средину, као и приоритете које НПРР за следећи период програмирања приписују како интересне стране из руралних области тако и Влада, предложено је да релевантне мере у оквиру ове посебне стратегије буду ограничене на “припремне радње за спровођење/примену агро-еколошких мера” у блиској будућности, као нешто о чему се може даље разговарати током процеса консултација са интересним странама из руралних области и другим социјалним партнерима, а у вези са овим нацртом Плана стратегије.
| Питање 10: Да ли се слажете да су изазови и приоритети који су наведени под овом темом стратегије одговарајући за овај програм? Питање 11: Уколико то није случај, шта недостаје, а шта је вишак? (Молимо вас да дате разлоге и оправдање за било које предложене одговоре на ово питање) Питање 12: Шта треба да буде равнотежа између приоритета? |
39. Искуство стечено последњих деценија је доказало да “територијални” приступ “одоздо на горе” руралном развоју обезбеђује брже и боље резултате. “Територијални” приступ локалном развоју се састоји најмање од следећих елемената:
(a) локалне развојне стратегије засноване на подручјима намењене добро утврђеним субрегионалним руралним територијама;
(b) локалних партнерстава јавног и приватног сектора (у даљем тексту: локалне акционе групе);
(c) приступ одоздо на горе уз овлашћења локалних акционих група да доносе одлуке у погледу разраде и спровођење локалних развојних стратегија;
(d) мултисекторално креирање и спровођење стратегије засновано на интеракцији између субјеката и пројеката различитих сектора локалне привреде; (диверзификација)
(e) коришћење иновативних приступа;
(f) успостављање мреже локалних партнерстава.
40. За следећи период програмирања 2008-2013, предложено је да износ од око 4% од укупног износа намењеног за потребе руралног развоја, током овог истог периода, буде додељен пилот програмима РР заснованим на локалним стратегијема које су развиле локалне акционе групе на основу конкурентности.
| Питање 13: Да ли се слажете са локалном флексибилношћу која је овде истакнута? Питање 14: Да ли се слажете са предложеном расподелом буџетских средстава за Леадер приступ? Уколико не, молимо вас да дате и оправдате другачије предлоге. |
4. Побољшање квалитета живота и стимулисање диверзификације делатности у руралним областима
41. Европски модел пољопривреде је заснован на конкурентном, мултифункционалном и одрживом моделу пољопривреде. Идеја мултифункционалности потврђује чињеницу да пољопривреда има много различитих улога јер, поред производње пољопривредних и прехрамбених производа, пољопривредници осигуравају квалитет и безбедност хране коју производе користећи добре пољопривредне праксе, они штите природну средину, брину се о добром изгледу природне средине и доприносе економском и друштвеном развоју села, обезбеђујући, у исто време, вредна јавна добра друштву у целини.
42. Способност пољопривредно-прехрамбеног сектора да допринесе одрживом развоју руралне економије је основни елемент “Визије за руралну Србију”. Способност пољопривреде да допринесе развоју руралне економије представља функцију оног броја газдинстава које настављају са радом на селу као и доходак које она успеју да обезбеде за власнике газдинстава. Прехрамбена индустрија је вредан извор за отварање нових радних места као и за њихово одржавање у свим руралним областима у Србији; она је још значајнија за оне руралне области у којима не постоје други извори запошљавања на располагању. Заштита природне средине представља још један значајан елемент за стварање богатства, посебно у руралним областима, јер доприноси развоју туризма, агро-туризма и других облика делатности на пољу одмора и рекреације.
43. Следеће главне теме су важне за будући развој руралне Србије:
ü одрживост дохотка породица у руралним областима је потребно оценити на основу укупног дохотка (на газдинству и ван газдинства) који су остварили сви чланови сеоских домаћинстава, пре него само на основу дохотка газдинства.
ü Потребно је осмислити нове, иновативне начине за пружање подршке дохотку газдинстава, као и наставити са упрошћавањем постојећег система тржишне подршке
ü Потребно је осмислити и даље ојачати посебне мере за смањење сиромаштва и социјалног искључивања, посебно за жене и децу
ü Ефикасна заштита природне средине представља сине-qуа-нон предуслов за будући развој пољопривредно-прехрамбеног сектора, као и руралне економије у целини.
45. Главне активности које је потребно размотрири за укључивање у НПРР за период 2008-2013 су следеће:
4.1. мере подршке одрживости пољопривредних газдинстава
4.2. развој нових иновативних начина подршке дохотку газдинстава
4.3. мере за сузбијање сиромаштва и социјалног искључивања у руралним областима
4.4. подстицање стварања нових могућности за запошљавање и стварање богатства у руралној Србији
4.5. мере заштите животне средине
4.6. мере за побољшање економске и друштвене инфраструктуре у руралној Србији
4.7. мере подршке локалним иницијативама РР од стране локалних акционих група
| Питање15: Да ли се слажете са приоритетима који су наведени под овом темом стратегије? Питање 16: Уколико то није случај, , молимо вас да дате и оправдате другачије предлоге? |
ПРИЛОГ 1: Преглед питања за консултацију
Листа питања, уз места где се налазе у документу:
Предлог три кључна принципа за стратегију за наредни Национални програм за рурални развој:
Питање 1: Да ли се слажете са ова три принципа? Уколико то није случај, молимо вас да дате своје предлоге
Питање 2: Да ли постоје неки други принципи суштинског значаја које треба применити?
Питање 3: Да ли се слажете да предлози у овом документу подржавају ова три принципа?
Страна 5
Предлози за допуњавање и координисање са осталим инструментима финансирања
Питање 4: Да ли се слажете са овим предлозима да треба омогућити да потрошња за рурални развој треба да буде комплементарна са осталим мерама и изворима финансирања
Страна 7
Расподела буџета
Питање 5: Да ли се слажете са оваквом расподелом буџета за период 2008 – 2013? Молимо вас да дате ваше предлоге, разлоге и оправдање за било које дате одговоре на ово питање.
Страна 8
Стратегије
Qуестион 6: Да ли се слажете са овим општим стратегијама? Уколико не, молимо вас да дате ваше предлоге, разлоге и оправдање за било које дате одговоре на ово питање.
Страна 9
Тема стратегије 1: Побољшање конкурентности сектора пољопривреде, рибарства, шумарства и прехрамбреног сектора:
Питање 7: Да ли се слажете да су приоритети који су наведени у овој теми стратегије одговарајући за овај програм?
Питање 8: Уколико то није случај, шта недостаје, а шта је вишак? (Молимо Вас да дате разлоге и оправдање за било које предложене одговоре на ово питање)
Питање 9: Који други догађаји и развој ситуација може довести до промене приоритета под овом темом стратегије у току овог програма?
Страна 12
Тема стратегије 2: Очување и побољшање природне средине и обезбеђивање одрживог коришћења природних ресурса
Питање 10: Да ли се слажете да су изазови и приоритети који су наведени под овом темом стратегије одговарајући за овај програм?
Питање 11: Уколико то није случај, шта недостаје, а шта је вишак? (Молимо вас да дате разлоге и оправдање за било које предложене одговоре на ово питање)
Питање 12: Шта треба да буде равнотежа између приоритета?
Страна 13
Тема стратегије 3: Припрема и подстицање локалних иницијатива за побољшање конкурентности и квалитета живота у руралним областима (Леадер приступ)
Питање 13: Да ли се слажете са локалном флексибилношћу која је овде истакнута?
Питање 14: Да ли се слажете са предложеном расподелом буџетских средстава за Леадер приступ? Уколико не, молимо вас да дате и оправдате другачије предлоге..
Страна 14
Тема стратегије 4: Побољшање квалитета живота и стимулисање диверзификације делатности у руралним областима
Питање15: Да ли се слажете са приоритетима који су наведени под овом темом стратегије?
Питање 16: Уколико то није случај, , молимо вас да дате и оправдате другачије предлоге?Страна26
Страна 15
Нема коментара:
Постави коментар